NATO pakt ili cetvrti rajh, samo su im falile Albanija i Hrvatska.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 09 april 2009 19:33
aleksandar
A šta se moglo očekivati od SPO i Vuka Draškovića.
Od "za kralja i otadžbinu", "Srbija je dotle gde su srpski grobovi" , "srpske garde koja brani srpsku nejač i ognjišta", "sečenja ruku ko digne turski barjak", bivstvovanja u Vladi za vreme Nato agresije, do euroatlantista, građanista, autonomaša i šta sve još ne. Prešli su pun krug i sada su na istoj strani gde i LDP Čede i Vesne Pešić, SDU Žarka Koraća, autonomaši - separatisti Nenada Čanka, onaj siroti Batić i jahačice apokalipse. Lepo im je to društvo, sa kim si onakav si. Samo napred "četnici" iz SPO, ko zna, obraz je čudna stvar, možda ponovo promenite "ideologiju" i "program". Čudni su putevi Gospodnji.
Tužno, ružno, jadno i bedno, koliko čovek može da se sroza na nivo gmizavca.
Ako Srbija uđe u Nato, onda više ne treba da postojimo ni kao ljudi, ni kao narod, ni kao zemlja.
Ako dozvolimo da nas ministar Šuki i ostali "Nato manekeni" puzajući uvuku u ovu sotonsku organizaciju koja postoji samo da bi uništila našeg jedinog i prirodnog saveznika Rusiju, onda zaista ne treba da postojimo, i treba da propadnemo.
Nikada u Nato.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 09 april 2009 23:25
Nebojša Malić
Pokušavam samo da zamislim da li su se ovakve rasprave vodile pre potpisivanja Trojnog pakta 1941. koji, eto, ”nije imao alternativu.” Da li je neko i tada govorio da Srbija mora da se pridruži ”evropskoj porodici naroda” (česta fraza sa okupatorskih plakata u potonjem ratu), ili da je neutralnost nemoguća jer je cela Evropa u savezu sa Hitlerom? A prošlo je svega 22 godine od kraja prethodnog rata, koji je opustošio i ojadio Srbiju daleko više nego NATO 1999. Istorija se, doduše, ne ponavlja - ali se svakako rimuje.
Preporuke:
0
0
4
petak, 10 april 2009 02:52
Danko
Što se mene tiče netreba Srbiji ni NATO-Pakt ni Evropska Unija, da dobro ste pročitali ni Evroska Unija. Glavni akteri iz tih organizacija nas od pamtiveka ili bar u zadnji 20 godina u svakom pogledu razaraju. To nije naše društvo jer osim naše duše mi njima nemamo više šta da damo.
Mogu da oprostim našim političarima da se zalažu za Evropsku Uniju ili NATO-članstvo, zato što znam da oni imaju neku korist od toga u vidu novca, putovanja,kuća, nova auta, da školuju svoju decu u inostranstvu i ostale bezvrednosti.Ali sebi neću moći oprostiti da ja, moji sinovi i unuci ginu
da bi njihove pohode i pljačke po belom svetu obezbeđivali. Jer sve mogu izgubiti ali dostojanstvo nikad.
Preporuke:
0
0
5
petak, 10 april 2009 07:50
Cernisevski
Rusija je nekoliko puta naglasavala da bi ulazak Srbije u NATO bio za njih jako los signal. Nadam se da sada prate situaciju, i da su, ako im je zaista stalo da Srbija ne bude u NATO sada spremni da nam pruze svaku potrebnu podrsku da se to zaista i ne dogodi. Kakvu - to bi oni najbolje trebalo da znaju.
Sa druge strane, ako gradjani Srbije, posle svega stvarno zele da udju u NATO,onda se slazem sa jednim od komentatora da vise ni kao narod ni kao drzava ne treba da postojimo. To je onda kraj price. Hajde da onda sami sebe pocepamo (da se Zapad ne bi mucio oko toga), priznamo Kosmet, priznamo Vojvodinu, odreknemo se imena i vere, da zavrsimo sa ovom agonijom, i krenemo put nase svetle evro-atlanske buducnosti.
Preporuke:
0
0
6
subota, 11 april 2009 10:43
Mile Beograđanin
Kako god da okrenemo, Srbija se nalazi u veoma nezgodnoj situaciji, rekao bih, goroj no što je bila 1914, iliti pak 1941 godine. Godine 1914, na našu stranu je najpre stala Rusija ,a onda i V.Britanija i Francuska. To što smo mi našu ''pobedu'' i neviđenu izgibiju prokockali praveći Kraljevinu SHS je drugo pitanje. Godine 1941 naša ''luda'' glava i oficirski pučistički vrh (svi radili za MI6!) nas je povela u bespotrebnu klanicu, da bi nam se 1945 dogodilo ''oslobođenje'' u vidu višedecenijske kom-diktature, koja je dodatno devastirala naš mentalni i fizički dignitet, integritet i potencijal... Sada se nalazimo na ivici fizičkog odumiranja i nestajanja(bela kuga!), privreda nam je katastrofalna, vojska i odbrana praktično ne postoje, na ivici smo da izgubimo i ovo malo državnosti... Nas jedino ČUDO može da spase, a s obzirom na to koliko smo ''grešni'', nema nam spasa ni sa te, natprirodne, božanske strane!
Preporuke:
0
0
7
utorak, 14 april 2009 14:19
kralj-veštac
Za 10, najdalje 20 godina NATO neće postojati. Događaji ga već sada čine savezom praktično samo na papiru, a uskoro će i papir postati ništavan.
Preporuke:
0
0
8
subota, 18 april 2009 10:24
Kurir Boško
Zaista ne zaslužujemo da postojimo ukoliko se združujemo sa koljačima Srpskog naroda.
Problem je što se toliko namnožilo onih što viču
``nije važno sa kime smo, samo da JA živim bolje.``
.jpg)
Od "za kralja i otadžbinu", "Srbija je dotle gde su srpski grobovi" , "srpske garde koja brani srpsku nejač i ognjišta", "sečenja ruku ko digne turski barjak", bivstvovanja u Vladi za vreme Nato agresije, do euroatlantista, građanista, autonomaša i šta sve još ne. Prešli su pun krug i sada su na istoj strani gde i LDP Čede i Vesne Pešić, SDU Žarka Koraća, autonomaši - separatisti Nenada Čanka, onaj siroti Batić i jahačice apokalipse. Lepo im je to društvo, sa kim si onakav si. Samo napred "četnici" iz SPO, ko zna, obraz je čudna stvar, možda ponovo promenite "ideologiju" i "program". Čudni su putevi Gospodnji.
Tužno, ružno, jadno i bedno, koliko čovek može da se sroza na nivo gmizavca.
Ako Srbija uđe u Nato, onda više ne treba da postojimo ni kao ljudi, ni kao narod, ni kao zemlja.
Ako dozvolimo da nas ministar Šuki i ostali "Nato manekeni" puzajući uvuku u ovu sotonsku organizaciju koja postoji samo da bi uništila našeg jedinog i prirodnog saveznika Rusiju, onda zaista ne treba da postojimo, i treba da propadnemo.
Nikada u Nato.
Mogu da oprostim našim političarima da se zalažu za Evropsku Uniju ili NATO-članstvo, zato što znam da oni imaju neku korist od toga u vidu novca, putovanja,kuća, nova auta, da školuju svoju decu u inostranstvu i ostale bezvrednosti.Ali sebi neću moći oprostiti da ja, moji sinovi i unuci ginu
da bi njihove pohode i pljačke po belom svetu obezbeđivali. Jer sve mogu izgubiti ali dostojanstvo nikad.
Sa druge strane, ako gradjani Srbije, posle svega stvarno zele da udju u NATO,onda se slazem sa jednim od komentatora da vise ni kao narod ni kao drzava ne treba da postojimo. To je onda kraj price. Hajde da onda sami sebe pocepamo (da se Zapad ne bi mucio oko toga), priznamo Kosmet, priznamo Vojvodinu, odreknemo se imena i vere, da zavrsimo sa ovom agonijom, i krenemo put nase svetle evro-atlanske buducnosti.
Problem je što se toliko namnožilo onih što viču
``nije važno sa kime smo, samo da JA živim bolje.``
Sa druge strane - odučiće ih SEKA od toga.